Sudbina izbeglica i iseljenika sa prostora bivše Jugoslavije

SesillSLG — Sun, 30 Nov 2008 15:52:00 +0000

"Sudbina izbeglica i iseljenika sa prostora bivše Jugoslavije"

Na Fakultetu za evropske pravne i političke studije (FEPPS) u Sremskoj Kamenici 27. i 28. novembra 2008. godine održan je naučni skup. Tema skupa je bila „Sudbina izbeglica i iseljenika sa prostora bivše Jugoslavije“.

Istoričari, pravnici, politikolozi i sociolozi iz BiH, Hrvatske, Srbije i SAD vodili su diskusiju na ovu temu.

Sponzor konferencije je Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj Autonomne pokrajine Vojvodine.

Organizatori konferencije su: Centar za istoriju, demokratiju i pomirenje (CHDR), Novi Sad i Institut za istorijsku pravdu i pomirenje (IHJR), Salcburg.

Konferenciju je otvorio dekan Fakulteta za pravne i političke studije, prof. dr Ilija Babić.

Nakon njegovog govora obratili su se: ambasador Hans Ola Urstad, šef misije OEBS-a u Srbiji, prof. dr Darko Gavrilović direktor CHDR i prof. dr Elazar Barkan, sa Kolumbija Univerziteta u Nju Jorku.

Prof. Darko Gavrilović citirao je reči poznatog italijanskog pisca Itala Kalvina: „Moramo ući u more, kako bismo razumeli šta je more, a da bi razumeli šta je pustinja, moramo uzeti pesak u ruke.“ Istakao kako i naučnici iz CHDR I IHJR takođe treba da se udube u svoju zajedničku prošlost. U svoje ruke treba da uzmu dokumente koji o toj prošlosti svedoče, nepristrasno i bez predrasuda. Samo tako se može razumeti prošlost i koristiti njene lekcije u budućnosti. Te lekcije treba da budu upućene ne samo akademskoj zajednici, već i političkim akterima i narodu.

Ambasador Urstad je govorio o važnosti saradnje sa visokim predstavnikom UN za izbeglice (UNHCR). Neophodna je saradnja i sa drugim organizacijama koje imaju dobru volju da rešavaju probleme izbeglica. Ambasador je naglasio da međunarodna zajednica pokušava da pomogne u rešavanju problema koji se odnose na izbeglice. Kao rezultat tih napora, nešto je već postignuto. Međutim, ambassador je takođe izrazio nezadovoljstvo angažmanom na ovim pitanjima i predložio da svi učestvuju u ovom dugotrajnom i napornom procesu.

Istorijski i globalni fenomen masovnih migracija

Posle uvodnih reči, prof. Elazar Barkan je održao predavanje, u kojem je sagledao istorijski i globalni fenomen masovnih migracija. Prof. Barkan je napomenuo da je u svetu bilo više od 200 miliona izbeglica, i da je najveći broj izbegao posle II svetskog rata.

Od prvih slučajeva izbeglištva u 20. veku do danas, doneto je nekoliko konvencija. Neke od njih su: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima iz 1948. i konvencija koja se odnosi na status izbeglica iz 1951.

Prof. Barkan je takođe podsetio na skorije talase izbeglica u poslednjih nekoliko godina iz Iraka, Gruzije i Kenije. Na žalost, očigledno je izostao povratak izbeglica koje pripadaju manjinskim grupama. Sve izbeglice imaju pravo na povratak. Naglasio je da ako je izbeglička kriza rezultat političkog sukoba, onda promena politike može pomoći da se to pitanje reši. Međutim, ako je razlog sukoba pitanje identiteta, bilo etničkog, nacionalnog ili verskog, onda povratak nije verovatan.

Napomenuo je da on ne ističe neku filozofsku ili pravnu tezu, već jednostavno predstavlja empirijski opis – da se izbeglice ne vraćaju, iako bi trebalo da se vrate. Prema tome, potrebno je da se razume to ograničenje.

Međunarodna zajednica treba da se usmeri na pomoć izbeglicama, tako što bi im obećala pravo na dom, pošto izbeglice pate više od drugih u tim krizama.

Prof. Barkan je zaključio da umesto produžavanja krize treba insistirati na ponovnom naseljavanju, ponovnoj izgradnji i rešavanju sukoba.

Tematske grupe konfernecije: Sudbina izbeglica i iseljenika sa prostora bivše Jugoslavije"

Tokom dvodnevne konferencije, učesnici su radili u dve tematske grupe. Prva grupa se bavila pitanjima izbeglica, kako najnovijim periodom izbegličke krize u vezi sa raspadom Jugoslavije, tako i rešenjima ovog problema u daljoj prošlosti. Druga grupa tretirala emigraciju iz bivše Jugoslavije, sa naglaskom na emigraciju 20. veka.

Izbeglice i raseljena lica na teritoriji bivše Jugosavije

Prva grupa je obrađivala temu “Izbeglice i raseljena lica na teritoriji bivše Jugosavije”. Koordinatori ove grupe su bili članovi Upravnog odbora CHDR: prof. dr Ana Trbović sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju u Beogradu, dr Vesna Ivanović iz Ministarstva za regionalni razvoj i turizam u Zagrebu, i dr Ranka Gašić iz Instituta za savremenu istoriju u Beogradu.

Usmerili su diskusiju u tri osnovne teme: istorijske perspektive, savremena pitanja i slika izbeglica u medijima.

Istorijske perspektive problema izbeglica i imigranata na teritoriji bivše Jugoslavije

Referati prof. dr Adnana Jahića sa Filozofskog fakulteta u Tuzli, prof. dr Željka Bartulovića sa Pravnog fakulteta u Rijeci i mr. Nebojša Petrović iz Studentskog centra Univerziteta u Novom Sadu bavili su se istorijskim perspektivama problema izbeglica i imigranata.

Oni su naglasili ulogu države u stvaranju i rešavanju izbegličkih problema i problema migranata. Zaključili su da su primeri reagovanja države bili više političke nego čisto humanitarne prirode. Neohodno je ohrabriti državu da bude nepristrasnija i da na jednak način tretira pitanja raseljavanja ljudi iz određenih regiona, nacija ili etničkih grupa.

Ovi referati su pokazali da je problem izbeglica prisutan na prostoru bivše Jugoslavije tokom celog 20. veka. Javnost treba da bude svesnija ovih problema, kojima treba prići bez predrasuda i pristrasnosti. Konstatovano je da je stanje istoriografije u ovom pitanju generalno loše. Mada, nekoliko postojećih studija mogu poslužiti kao korisna polazna tačka za buduće projekte.

Savremeni problemi izbeglica i imigranata na teritoriji bivše Jugoslavije

U drugoj grupi naučnika koja je obrađivala istu temu “Izbeglice i raseljena lica na teritoriji bivše Jugoslavije” bili su: prof. dr Janko Veselinović sa Alfa Univerziteta u Novom Sadu, prof. dr Ljubica Đorđević sa FEPPSa, mr Mila Dragojević sa Braun Univerziteta iz Providensa (SAD), prof. dr Ljubiša Despotović sa Fakulteta za kulturu i medije iz Beograda i prof. dr Srđan Šljukić sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Govorili su o savremenim pitanjima u vezi sa izbeglicama, kao što su njihov povratak i perspektive integracije.

Istaknuto je da postoji studija UN u Hrvatskoj, koja je zaključila da ukoliko se trenutno stanje produži, povratnici će verovatno biti sve više izolovani. U studiji je zaključeno, da je demografska slika i ukupna socijalna situacija povratnika vrlo problematična. Pitanje je da li su države i zajednice koje su pogođene izbegličkim problemom u stanju da efikasno reše te probleme. Jedan od neophodnih činilaca za uspešno rešavanje ovih izuzetnih problema jeste saradnja institucija u čitavom regionu bivše Jugoslavije koji je pogođen nevoljom izbeglica, bilo da je u pitanju mesto porekla ili destinacija ka kojoj su izbeglice išle.

Na primer, u Hrvatskoj postoje slučajevi zloupotrebe pravnog sistema na nižim nivoima, gde etnička diskriminacija otežava povratak izbeglica. Među konkretnim predlozima za buduće projekte pomenuto je pisanje knjige. Knjiga bi se odnosila na savremene probleme u vezi sa izbegličkom krizom u bivšoj Jugoslaviji. Takođe, s obzirom na dostupnost vladinih dokumenata, podaci prikupljeni u službama koje su se bavile pojedinačnim izbegličkim problemima bile bi odličan izvor vrednog istraživačkog materijala za buduće projekte.

Naučnici sa prostora bivše Jugoslavije trebalo bi da sarađuju sa postojećom mrežom naučnika iz drugih delova Evrope, koje se bave sličnim problemima. Ova grupa je predložila pravljenje atlasa koji bi sadržao mape izbegličkih puteva u celom svetu.

Odgovor države i medija na probleme izbeglica

Odgovor države i medija na probleme izbeglica bila je treća tema unutar ove radne grupe. Prof dr Zoran Jevtović sa Fakulteta za kulturu i medije iz Beograda analizirao je u svom referatu sadržaj srpskih medija tokom devedesetih godina 20. veka. Zaključio je da izbeglice u tim tekstovima imaju pasivnu ulogu. Često du stavljeni u pozadinu sukoba, kao dodatno opravdanje za produžavanje rata.

Problemi koji se odnose na izbeglice uglavnom nisu postojali u medijima. A postojeći tekstovi su imali tendenciju da predstave kako država brine o njima.

Međutim, kada analiziramo ulogu države u zadovoljavanju potreba izbeglica u to vreme, jasno je da je ta slika daleko od realnosti.

Izbeglička kriza je zloupotrebljena u medijima radi političkih ciljeva, da bi se zadovoljile potrebe i interesi određenih političkih aktera.

Slika izbeglica koja je stvorena u medijima prikazuje naizgled njihovu uspešnu integraciju. To ne potvrđuju činjenice o stvarnim uslovima pod kojima oni i dalje žive u Srbiji.

Emigranti na teritoriji bivše Jugoslavije

Radnu grupu koja se bavila temom “Emigranti na teritoriji bivše Jugoslavije” koordinisao je dr Igor Graovac iz Hrvatskog instituta za istoriju u Zagrebu.

U ovoj grupi bilo je pet referata.

Prof. dr Vjekoslav Perica sa Filozofskog fakulteta na Rijeci tretirao je teorijska i konceptualna pitanja u vezi sa dijasporom i emigracijom.

Primeri izbeglica koji su postali emigranti tokom 20. veka na teritoriji bivše Jugoslavije predstavljeni su u referatu prof. dr Borisa Krševa sa FEPPSa.

Tri faze emigracije kulturnih radnika iz ovog regiona prikazane su u referatu prof. dr Zorana Đerića sa Akademije za pozorište i likovnih umetnosti iz Banja Luke.

Prof. dr Edin Radušić sa Filozofskog fakulteta u Sarajevu govorio je o pojedinačnim primerima emigranata u BiH u vreme Austro-Ugarske monarhije.

Prof. dr Darko Gavrilović sa FEPPSa prikazao je iskustvo Svetozara Pribićevića u emigraciji. Političara koji je potpuno promenio svoju političku orijentaciju prema režimu u Jugoslaviji.

U cilju daljih studija emigracije na teritoriji bivše Jugoslavije, upućujemo na neka otvorena pitanja i probleme koji se mogu tretirati na budućim konferencijama.

Emigranti čine posebnu kategoriju koja je ponekad suviše strogo, a ponekad nedovoljno razdvojena od koncepta izbeglica i raseljenih lica.
U proučavanju emigracije nije dovoljno koncentrisati se samo na političku emigraciju, kao najzanimljiviji oblik. Treba takođe ispitati ekonomske i etničke vidove migracije. Kada je reč o većem delu 20. veka, u slučaju političke emigracije, a posebno u kontekstu jugoslovenske države, najveći broj emigranata bio antijugoslovenski orijentisan. Jedini izuzetak je informbirovska emigracija, čija je projugoslovenska orijentacija, međutim, imala u vidu prosovjetsku Jugoslaviju.
Kada je reč o socijalističkim državama, uključujući bivšu Jugoslaviju, važno je preispitati unutrašnju emigraciju kao realnost i kao koncept. Za nedavni period devedesetih godina 20. veka, možemo se zapitati da li je uopšte postojala “jugoslovenska” emigracija na Zapadu.
U tom periodu postoji novi tip političke emigracije – regionalna politička emigracija. Ona se može naći na celom prostoru bivše države. Ta emigracija ne napušta region, već se nastanjuje u svojim etno-nacionalnim državama.
Očigledno je da ovi novi oblici emigracije nemaju veze sa prethodnim. Pojavljuje se nova, ili tzv. “nevidljiva” dijaspora, o kojoj ne postoji zvanična evidencija, dok klasični concept dijaspore polako nestaje. Nevidljiva dijaspora spada u novi tip nacionalističkih mitova. Nove nacionalne države žele da sakriju stvarne razmere emigracije, pošto bi bilo teško pomiriti masovnu emigraciju sa ostvarenjem nacionalnog sna njihovih građana.

Predstavljen zbornik naučnih radova

Na kraju konferencije, predstavljen je zbornik radova sa prethodne konferencije “Srpsko-hrvatski odnosi u 20. veku. Prošlost i perspective”, koja je održana u Golubiću kod Obrovca, 18-20. septembra 2008.

Na promociji održanoj u Teatru mladih u Novom Sadu govorili su prof. dr Elazar Barkan, prof. dr Darko Gavrilović, dr Igor Graovac, prof. dr Janko Veselinović i dr Vjekoslav Perica.

Govornici su istakli značaj pojma “pomirenje”. Pomirenje ne kao procesa harmonizacije mišljenja. Pomirenje kao proces dijaloga između strana koje ne moraju obavezno deliti mišljenje, ali koje su u stanju da razumeju i saosećaju jedna sa drugom.

Samo putem takvog stalnog dijaloga odnosi između strana koje su nekad bile su sukobu mogu biti normalizovani. Ipak, ne do tačke potpunog slaganja, več do tačke kada svaki potencijalni oružani sukob među njima postaje potpuno neizvodljiv.

Naučni radovi sa skupa "Sudbina izbeglica i iseljenika sa prostora bivše Jugoslavije" u PDF formatu:

The post Sudbina izbeglica i iseljenika sa prostora bivše Jugoslavije appeared first on Centar za istoriju demokratiju i pomirenje-CHDR.

dijaspora Archives | Centar za istoriju demokratiju i pomirenje-CHDR

Sudbina izbeglica i iseljenika sa prostora bivše Jugoslavije