Promocija knjige “Srbi u Hrvatskoj – put ka očuvanju identiteta”

Promocija knjige autora Darka Gavrilovića i Janka Veselinovića “Srbi u Hrvatskoj – put ka očuvanju identiteta” održana je 16.marta na Teološkom fakultetu u Beogradu. Na promociji su učestvovali autori i jedan od recenzenata, Pavle Runić. Knjiga predstavlja višegodišnji plod rada autora na pomirenju između Srba i Hrvata, normalizaciji političkih odnosa između Srbije i Hrvatske i trudu da se na primeru jedne lokalne zajednice – opština Obrovac – podstakne da život bude ne samo održiv već i plodonosan prevazilazeći etničke podele a insistirajući na saradnji.

U prvom delu knjige, Darko Gavrilović je predstavio neke od svojih dosadašnjih radova koji se bave posledicama ratova, održavanju postratovske mržnje i predrasuda koji nanose štetu dobrosusedskim odnosima dve države, a samim tim i razvojnim kapacitetima Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji. Predstavivši čitaocima segmente identiteta Srba u Hrvatskoj, autor je pružio mogućnost da, na osnovu izjašnjavanja velikog broja Srba i Hrvata da su hrišćanske veroispovesti, zapamte a potom i slede suštinske Hristove pouke ka uspostavljanju mira. Na taj način, on je dogradio politiku regionalne stabilnosti i pomirenja i zadatke mirovnih studija i obrazovanja upozoravajući kako mnogi “kažu da su za Hrista, a u srcima im mržnja. Kažu da su Božiji, a pozivaju na osvetu i rat.

Gavrilović tvrdi da “kada žrtva prebiva u stanju mržnje to je upravo ono što žele zločinci koji i sami žive mržnju. Ako se ne oprosti, na simboličan način pobeđuje počinitelj, jer njegova želja i jeste bila da žrtva nema budućnost. Opraštanjem se, osim duhovnog odvajanja od nametnutih veriga koje je na žrtvu bacio počinilac, dolazećim generacijama u isto vreme ukazuje na grešnost zločina, ali i na veličanstvenost oprosta i pomirenja da bi suživot se nastavio dalje, baš tamo, gde je nekada zbog masovnih ubistava stao. I konačno, opraštanjem počiniocu, ne lišava ga se kazne koju treba da dobije za počinjeni zločin, ali se postiže dvoje: onaj koji mu oprašta dobija toliko humanističko preimućstvo da počinioca ili njegove sledbenike razoružava kada je u pitanju bilo kakvo dalje “opravdavanje” zločina, a onaj koji je počinilac dobija priliku da tokom višegodišnje zatvorske kazne shvati sopstvenu grešnost, da se pokaje i da se zakonom spreči bilo kakvo njegovo dalje duštveno-političko angažovanje u cilju podsticanja mržnje.”

Zbog toga, Gavrilović smatra da “ovaj segment opraštanja veoma je bitan za uspostavljanje dobrih odnosa, na ličnom nivou između Srba i Hrvata, jer sagledavajući im zajedničku istoriju, opraštanje nije ni malo lak proces unutar kojeg je teško pobediti emotivni nemir, ako se zadržavaju gorčina i gnev, a da im u tome pomažu neodgovorne političke elite uz podršku jednako neodgovornih sveštenih lica, medija i intelektualaca.

U drugom delu knjige, Janko Veselinović je pred čitaoce izneo radove koji predstavljaju deo ploda njegovog dosadašnjeg rada kao pravnika na unapređivanju političkog položaja Srba u Hrvatskoj ali i razvojnih potencijala za uspostavljanje održivog mira u Hrvatskoj. Proučavanjem i davanjem primera razvojnih potencijala na polju agroekonomije i ruralnog turizma, ovaj autor je pokazao da postoji veliki prostor za zajednički napredak i održivi razvoj Srba i Hrvata.

Tom prilikom autor je rekao: “Srbi iz Hrvatske su narod Nikole Tesle i Milutina Milankovića, Josifa Pančića… narod gde je svoj prosvetiteljski rad započeo Dositej Obradović. To je narod koji ima manstire sagrađene pre sedam vekova kao što su Krupa, Krka, Dragović…To je narod Sime Matavulja, Vladana Desnice i drugih značajnh kulturnih poslenika. Identitet tog dela srpskog naroda je nešto najvrednije u njemu. Ali identitet čuva narod i narod njega. Moji napori su da ukažem da je ekonomsko osnaživanje Srba u Hrvatskoj kroz razvoj turizma, održivih formi poljoprivrede i stočarstva, kao i zanatstva put da se srpska zajednica održi i možda revitalizuje. Prvenstveno zbog potencijala koje imaju jer pretežno žive uz more, uz nacionalne parkove, parkove prirode, krajeve pogodne za razvoj poljoprivrede i turizma”.