Hrvatsko – srpski odnosi u 20. veku: Politička i kulturna saradnja – Golubić 2010

Naučni skup je održan od 22. do 25. avgusta 2010. godine u obnovljenoj seoskoj školi u Golubiću i Zadru. Ovaj naučni skup su zajedničkim radom organizovali Centar za istoriju, demokratiju i pomirenje – Novi Sad, Udruga za povijest, suradnju i pomirenje (AHCR) – Obrovac, Balkan Trust for Democracy, Beograd i Grad Obrovac, uz pomoć velikog broja donatora.

Hrvatsko – srpski odnosi u 20. veku: Politička i kulturna saradnja

Međunarodni naučni skupu „Hrvatsko – srpski odnosi u 20. veku: Politička i kulturna saradnja“ održan od 22. do 25. avgusta 2010 god. u Golubiću. 

Na skupu su se sastali naučnici, političari i filmski stvaraoci iz Srbije i Hrvatske koji su svojim radom i prisustvom dali doprinos unapređivanju hrvatsko-srpskih odnosa. 

Doprinos naučnika se prvenstveno mogao primetiti na osnovu pažljivo izabranih tema za naučne radove iz oblasti hrvatsko-srpske saradnje u politici i kulturi u 20. veku. 

Političari su svoj doprinos pružil kroz dogovora političara iz Grupe prijateljstva između hrvatskog sabora i srpskog parlamenta, Demokratskog saveza Hrvata Vojvodine i Srpskog narodnog vijeća u Hrvatskoj.

Filmski stvaraoci su svojim radom dotakli neke od najinteresantnijih, ali i najvažnijih tema vezanih za poboljšanje zajedničkog života na prostorima dve države, Srbije i Hrvatske.

U nameri da se nastavi naučni i politički hrvatsko-srpski dijalog, organizatori i idejni tvorci skupa, Darko Gavrilović, Janko Veselinović i Davor Pauković su je nastojali da u Golubiću okupe naučnike i političare koji imaju različito viđenje u vezi sa pomenutom temom. Na ovaj način bi inicirali da se započnu razgovori u javnosti.

Ovaj naučni skup su zajedničkim radom organizovali Centar za istoriju, demokratiju i pomirenje – Novi Sad, Udruga za povijest, suradnju i pomirenje (AHCR) – Obrovac, Balkan Trust for Democracy – Beograd i Grad Obrovac, uz pomoć velikog broja donatora.

Zaključci sa skupa " Hrvatsko – srpski odnosi u 20. veku - politička i kulturna saradnja"

Učesnici su predložili dalje smernice za naučno – istraživački rad iz ovih oblasti. 

Doneta je zajednička izjava političara i naučnika vezana za razvoj političkih odnosa između Hrvatske i Srbije. Izjava je obuhvatila i dalja istraživanja i uticaj koji bi političari i naučnici na osnovu postignutih rezultata mogli da ostvare u široj zajednici.

Kulturna saradnja u okviru srpsko - hrvatskih odnosa

Naučnici su saglasni da je kultura bila i danas jeste jedan od najznačajnijih vidova saradnje dve države. Kultura ih povezuje ne samo od vremena sticanja njihove nezavisnosti devedesetih godina i na početku 21. veka, već ih spaja i zbog zajedničke istorije koju su delili u dvema Jugoslavijama. 

Suprotno saradnji kojoj je jednim delom uzrok život u zajedničkoj državi, postoje i nesuglasice. One su u ovom trenutku daleko veće i nalaze se duboko ukorenjene u društvima dveju zemalja. Nesuglasice su bile prisutne u gotovo čitavom 20. veku. Njih podstiču, na prvom mestu, ostrašćeni naučnici. 

Dakle, očito je, da doticanje prošlosti na ovakav način stvara probleme za regionalnu saradnju i za uspešno unapređenje politike regionalne stabilnosti i pomirenja.

Ipak, treba priznati da obnavljanje i jačanje kulturne saradnje više je bilo izraz lične incijative kulturnih poslenika nego političkih struktura. 

Od 2004. godine možemo da govorimo o normalizaciji odnosa, u okviru saradnje u kulturi, između Hrvatske i Srbije. Tome su u početku doprinosili pisci. Istovremeno, ne smemo zaboraviti da su uspostavljanju kulturne saradnje smetali oni kulturni radnici koji su bili ili i dalje jesu nacionalisti i koji su imali podršku medija tokom devedesetih pa sve do 2004, a mestimično i kasnije. 

Temelj građenja odnosa u kulturi treba da se bazira na zajedničkoj prošlosti i nepostojanju jezičke barijere. Državne institucije trebale bi da stvore predpostavke za to.

Politička i regionalna saradnja u okviru srpsko - hrvatskih odnosa

Kada je reč o kratkom istorijatu regionalne saradnje od devedesetih godina prošlog veka treba istaći da su se naučnici složili da je ustavna odredba iz 1997. u Republici Hrvatskoj zabranjivala regionalnu saradnja sa balkanskim zemljama. Ali politika od 1999. počela je da se menja i da se ide ka regionalnoj saradnji. Razlog tome je Evropska Unija koja uporno insistira na saradnji u regionu.

Uticaj EU na saradnju i pritisci koje je vršila blagotvorno su delovali na otopljavanje političkih odnosa. To ne znači da je saradnja bila dobrovoljna i da je narod tome prišao drage volje. Ovakva saradnja je zadržana na nivou visoke politike uz poneke primere iz sveta kulture i nauke gde su pojedinci ostvarivali lepe odnose.

Od 2004. do 2008. između Hrvatske i Srbije bio je umereni razvoj regionalnih odnosa, prema oceni naučnika, a oni su pogoršani zbog priznavanja Kosova od strane Hrvatske. Tek od 2008. saradnja između dve zemlje se značajno poboljšala.

Naučnici su zaključili da politička saradnja kao i saradnja u kulturi između dve zemlje nisu ključni za stabilnost regiona, ali su od izuzetne važnosti. Posebno kada je reč o Bosni i Hercegovini. I na primeru te zemlje pokazuje se otopljavanje u političkim odnosima u regionu, a kultura beleži izvesne uspehe prvenstveno kada je reč o filmskom stvaralaštvu i muzičkoj sceni. 

Za proces pomirenja u regionu, za poboljšavanje političkih odnosa, ali i za sticanje poverenja među donedavno zaraćenim stanovništvom nije dovoljno samo unaprediti političku saradnju i saradnju u kulturi i nauci. Osim pomenutog neophodno je izvršiti značajne promene u medijima. U novinarstvu, u regionu, nije izvršen proces suočavanja sa prošlošću pošto niko nije od novinara odgovarao za širenje ratne propagande. 

Naučnici smatraju da ni u drugim oblastima javnog života nisu izvršena suočavanja sa odgovornošću za ratne zločine. Adekvatnih lustracija u tim oblastima nije bilo. Proces suočavanja sa prošlošću nezamisliv je bez postojanja javnih servisa koji će biti izvan uticaja nacionalističkih politika.

Na kraju naučnici su zaključili da suočavanje sa prošlošću u okviru pojedinih društvenih nauka (istorija, politikologija, sociologija, pravo, književnost) treba da otpočne što pre. 

Za početak, potreban je minimalan konsenzus po pitanju interpretacije prošlosti kao što su na primer ratovi iz devedesetih godina 20. veka. 

Zajednički rad naučnika (eksperata za hrvatsko-srpske odnose) sa političarima iz Grupe prijateljstva i predstavnicima manjinskih stranaka trebao bi da bude uvod u ozbiljno razmatranje razloga za povlačenje tužbi za genocid.

Do napetka u saradnji između dve države ne može doći ako se ne pristupi rešavanju otvorenih pitanja za poboljšanje odnosa:

  • pitanje povratka izbeglica,
  • suđenje ratnih zločina,
  • rešavanje pitanja nestalih lica,
  • povratak kulturnih dobara u Hrvatsku,
  • korpus manjinskih prava,
  • rešavanje pitanja razgraničenja između dve države,
  • prevazilaženje problema koji se tiču tužba i kontratužba pred međunarodnim sudom u Hagu
  • i razvoj ekonomskih odnosa.
Ova pitanja se moraju ubrzano rešavati zbog izbegavanja ciklične krize na ovim prostorima.

Okupljeni političari iz Grupe prijateljstva i predstavnici manjinskih stranaka su se dogovorili da je neophodno pristupiti daljem unapređivanju saradnje.U tom procesu treba iskoristiti obostrana iskustava vezana za pitanja samouprave i kulturne autonomije. Da bi se to postiglo neophodni su intenzivniji sastanci i razmena iskustava pre sastanaka zajedničkog međudržavnog odbora Republike Hrvatske i Republike Srbije. 

Naučni radovi sa skupa "Hrvatsko – srpski odnosi u 20. veku - politička i kulturna saradnja" u PDF formatu:

Najnovije: