Drugi svetski rat i nacionalno pitanje u bivšoj Jugoslaviji

Centar za istoriju, demokratiju i pomirenje iz Novog Sada i fondacija Tres Culturas iz Sevilje organizovali su međunarodni naučni skup u Sevilji (Španija) koji je okupio naučnike iz Srbije, Španije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Sjedinjenih Američkih Država.

Drugi svetski rat i nacionalno pitanje u bivšoj Jugoslaviji - Zajednički istorijski narativ

Internacionalni susret istoričara „Drugi svetski rat i nacionalno pitanje u bivšoj Jugoslaviji – Zajednički istorijski narativ“ održan je u Sevilji od 31.01.2008. do 03.02.2008.

Organizatori susreta bili su: Centar za istoriju, demokratiju i pomirenje iz Novog Sada i fondacija Tres Culturas iz Sevilje.

U ime domaćina skupa Dario Marimon i Germinal Gil otvorili su susret uvodnim predavanjem.

Ispred Centra za istoriju, demokratiju i pomirenje rad ove ogranizacije predstavio je Darko Gavrilović, predsednik osnivačkog odbora.

Ova konferencija ima za cilj istraživanje daljih rasprava i pitanja u vezi sa periodom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji i njegov uticaj na savremenu politiku. Cilj je da se osvetle događaji iz nedavne prošlosti kako bi se razumeli sadašnji politički procesi i nesporazumi koji i dalje postoje.

Jedan od glavnih razloga za rat u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina bilo je nerazrešeno nacionalno pitanje. Ono je dovelo do tragedije Drugog svetskog rata.  Naknadno je ugušeno tokom socijalističke Jugoslavije. I danas, nacionalno pitanje ostaje sporno pitanje u jugoslovenskim naslednicima, posebno u Bosni i Hercegovini.

Istraživački timovi

Učesnici skupa su prvog dana rada bili su podeljeni u tri radne grupe: 

  1. Četnici – kontroverze u istoriografiji (učesnici: Darko Gavrilović, Mile Bjelajac, Predrag Marković, Snježana Koren), 
  2. Sintetičke nacije i nacionalni koncepti i ideje u vreme II svetskog rata (učesnici: Ljubiša Despotović, Adnan Jahić, Marko Atila Hoare, Goran Hutinec, Neven Anđelić), i 
  3. Sećanja i uspomene na II svetski rat u savremenoj istoriografiji i udžbenicima istorije (učesnici: Vjeran Pavlaković, Tvrtko Jakovina, Mila Orlić, Ljubodrag Dimić, Ranka Gašić).
Planovi projekta "Zajednički istorijski narativ"

Cilj projekta i dalje planove izneli su u svojim izlaganjima: Elazar Barkan, profesor na Kolumbija univerzitetu i direktor Instituta za istorijsku pravdu i pomirenje (IHJR); Darko Gavrilović, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i predsednik osnivačkog odbora Centra za istoriju, demokratiju i pomirenje.

Elazar Barkan je izneo primere sličnih projekata iz drugih krajeva sveta na kojima radi IHJR: pomirenje između Palestinaca i Izraelaca, Indije i Pakistana, Turske i Jermenije, Poljaka i Jevreja. Ti projekti podrazumevaju pravljenje istorijskih mapa sveta za period posle 1948. godine, zasnovanih na činjenicama koje istoričari utvrđuju zajednički. 

Pomenuo je i projekte koji se fokusiraju na tzv. sveta mesta, zajednička za više religija, što ima za cilj smanjenje međureligijskih tenzija. 

Zajednički istorijski narativ predstavlja cilj ovih projekata, kao jedan od puteva ka pomirenju.

Darko Gavrilović je izneo konkretne predloge za obradu tema koje treba da doprinesu postizanju ovog cilja na teritoriji država bivše Jugoslavije: izučavanje istorije izbeglica i logoraša. Takođe, demitologizacija istorije, posebno putem školskih i univerzitetskih udžbenika.

Rezultati konferencije
Na skupu je zaključeno da treba formirati mrežu istraživača različitih profila iz svih zemalja regiona. Njihov zadatak bio bi da odgovaraju na vannaučne i ideološki motivisane istorijske sadžaje putem dokumenata i naučnih radova. Takva mreža bi bila u stanju da na naučnoj i stručnoj osnovi reaguje u momentima krize u društvu i ostvari efekat na javno mnjenje.

Da bi se napori okupljenih istoričara konkretizovali donesene su odluke o budućim projektima: „Otpori i kolaboracije“ (vođe projekta Mile Bjelajac i Vjeran Pavlaković). „Tito i nacionalno pitanje“ (vođe projekta Ljubodrag Dimić i Tvrtko Jakovina). „Mapiranje nacionalnih identiteta na prostoru Jugoslavije“ (vođe projekta Ljubiša Despotović i Ranka Gašić). 

Pošto je CHDR već razvio tri projekta: „Izbeglice na Balkanu u 20. veku“, „Drugi svetski rat i nacionalno pitanje“ i „Mitovi i stereotipi nacionalizma i komunizma“ donesena je odluka da se postojeći projekti objedine u jedan zajednički projekt. Tako bi sinergija okupljenih istoričara, sociologa i politikologa bila veća.

Naučni radovi sa skupa "Drugi svetski rat i nacionalno pitanje u bivšoj Jugoslaviji - Zajednički istorijski narativ" u PDF formatu:

Najnovije: