Nezavisnost i sudbina manjina 1991 – 1992
Okrugli sto održan na Zlatiboru je imao za cilj da pozvani naučnici iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine daju kritički osvrt i sugestije na izveštaj naučnika pod naslovom „Nezavisnost i sudbina manjina 1991 – 1992“. Ovaj izveštaj je deo međunarodnog projekta „Suočavanje sa jugoslovenskim kontroverzama: inicijativa naučnika“. Ovaj veliki projekt okupio je više od 200 naučnika iz regiona i sveta. Bavi istorijskim, politikološkim i sociološkim kontroverzama vezanim za raspad Jugoslavije.
Na okuglom stolu predstavljena je prva objavljena brošura u okviru koje su publikovana dva izveštaja grupe naučnika sa pomenutog projekta. Naslov brošure je „Rat i manjine“. Sastavljena je iz dva izveštaja „Rat u Hrvatskoj, 1991 – 1995“ i „Nezavisnost i sudbina manjina, 1991 – 1992“.
Povodom prvog izveštaja bio je organizovan okrugli sto u Zagrebu u oktobru 2007. godine na Filozofskom fakultetu
U diskusiju su učestvovali: dr Ranka Gašić (Srbija), dr Janko Veselinović (Srbija), dr Darko Gavrilović (Srbija), dr Ljubiša Despotović (Srbija) dr Lazar Žolt (Srbija), Nebojša Petrović (Srbija) dr Boris Kršev (Srbija), dr Vjeran Pavlaković, (Hrvatska) mr Vesna Ivanović (Hrvatska), dr Ivan Balta (Hrvatska), mr Edin Radušić, (BiH), i mr Elma Hasimbegović (BiH).
Tokom diskusije na Okruglom stolu konstatovano je da izveštaj treba upotpuniti kada je reč o strukturi i temi izveštaja. Upućene su sugestije u pogledu izvora koji su u tekstu korišćeni. Istaknut je nedostatak odgovora na neka bitna pitanja: kada su konstitutivni narodi postali manjine i koji je bio status Bošnjaka. Date su preporuke kada se koriste termini „manjine“.
Istaknute su i pozitivne strane izveštaja: dobar pokušaj uravnoteženog tretiranja uloge međunarodne zajednice i mogućnost da neke teze budu od pomoći u daljim sličnim naporima.
Učesnici u raspravi su istakli da ovaj problem zahteva razmatranje predistorije izbijanja sukoba i nekih istorijskih okonosti koje su mu prethodile.
Kada je reč o starijoj istoriji zemalja zapadnog Balkana, sugerisano je da bi trebalo objasniti:
- istorijske korene straha od manjinskog statusa,
- etnički koncept nacije koji na Balkanu i u srednjoj Evropi preovladava, nasuprot političkom konceptu nacije koji dominira u zapadnoj Evropi,
- kao i stariju istoriju srpsko-hrvatskih odnosa.
Istaknuto je da bi bilo potrebno objasniti sistemske činioce bivše SFRJ, ekonomske, političke i one koje se odnose na karakter federacije, a koji su indukovali događaje sa početka 90tih godina. Jugoslaviju je trebalo objasniti kao partijsku državu. Na međunarodnom planu istaći gubitak njenog značaja u bipolarnom svetu kao jedan od činilaca koji objašnjava držanje tzv. međunarodne zajednice.
Kada je reč o istorijskom pristupu, istaknuto je:
- da je trebalo objasniti zašto u periodu socijalizma nisu prevaziđeni koncepti iz prošlosti,
- zašto se nije razvio moderan koncept građanina,
- zašto je po padu komunizma došlo do retrogradnih procesa, umesto da se ponudi pozitivna alternativa u vidu npr. liberalizma ili socijaldemokratije.
Konstatovano je da je se trebalo osvrnuti na razlike u tumačenju raspada: da li je raspad ili secesija, zašto rezolucija SB tretira krizu prvo kao interni sukob a od 91 kao međudržavni, i pitanje o pravu na samoopredeljenje.
Dat je predlog da se uradi ozbiljan ideološki profil svih aktera jugoslovenskih ratova, posebno Slobodana Miloševića, što bi doprinelo rasvetljavanju političke pozicije Srbije u ovim događajima.
Postavljeno je pitanje religijske problematike posebno u vezi sa islamom. Konačno, spajanje istorijskog i pravnog aspekta predloženo je kao najbolji pristup ovoj problematici.
Nacionalne manjine nakon rata
Na kraju, dati su i konkretni predlozi kako izučavati položaj nacionalnih manjina.
Istaknuto je nekoliko problema na koje posebno treba obratiti pažnju:
- odnos nacionalnih manjina i izbeglih lica,
- problem konstituitivnog naroda koji postaje nacionalna manjina (primer Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji),
- odnos manjina i većine u entitetima u BiH,
- posledice izbeglištva koje su dovele do smanjenja postotka nacionalnih manjina u ukupnom broju stanovništva države u kojoj žive,
- pitanje političkih prava manjina,
- problem nezaposlenosti,
- izolovanosti etničkih grupa
- i jačanje desničarskih ideja u vezi sa tim.
