Istorija Jugoslavije u 20. veku – Suočavanje sa prošlošću

U organizaciji Centra za istoriju, demokratiju i pomirenje iz Novog Sada 14. i 15. septembra 2009. godine, u Opatiji (Hrvatska) održan je prvi u nizu međunarodni naučni skup kome je u fokusu bila tema suočavanja sa prošlošću.

Istorija Jugoslavije u XX veku

Suočavanje sa prošlošću, put ka budućnosti

prvi u nizu međunarodni naučni skup sa ovom temom - održan u Opatiji

Centar za istoriju, demokratiju i pomirenje u saradnji sa Institutom za istorijsku pravdu i pomirenje iz Haga ovog septembra je održao dva međunarodna naučna skupa. Skupovi su održani u Opatiji (Hrvatska) i Beogradu (Srbija). Tema skupa je “Suočavanje sa prošlošću, put ka budućnosti – istorija Jugoslavije u XX veku”. 

Na skupovima učestvovali su naučnici uglavnom iz zemalja regiona: iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije, ali i iz Italije i Engleske. 

U Opatiji su se sastala dva tima pomenutog projekta: “Politički mitovi i konstrukcija nacija u jugoslavenskim i post jugoslavenskim državama” i “Kolaboracija i otpor u Srbiji i Hrvatskoj (Jugoslaviji) u Drugom svetskom ratu”.

Politički mitovi i konstrukcija nacija u jugoslavenskim i post jugoslavenskim državama

U izlaganjima o mitovima, politici i ideologiji preovladavalo je mišljenje da su na području bivše Jugoslavije dominantni bili tzv. – etnički mitovi. 

U okviru etičkih mitova je posebno naglašena uloga mitova o izabranom narodu i o obećanoj zemlji.

Prof dr Darko Gavrilović otvorio je ovaj dijalog osnovnom postavkom: “Da bi smo shvatili kako se kreiraju politički mitovi moramo da razumemo ideologije. One određuju političke mitove.  Objektivno sagledavanje političke istorije u okviru koje dekonstruišemo političke mitove jeste put ka razumevanju manipulativnih procesa koji su vodili svet kroz ratove i mržnju u proteklih više od dvestotine godina. Razumevanjem i dekonstrukcijom političkih mitova ometamo ideološke obmane koje su prisutne i danas. 

Suočavanje sa prošlošću za istoričare je proces koji uključuje i dekonstrukciju političkih mitova. Da bi smo objektivno sagledali prošlost, njih dekonstruisati nije dovoljno. Trebamo se suočiti i sa dominantnim narativima koji tamne stranice sopstvene prošlosti žele da izbele zaboravom zločina. Moramo sadržaje kulture sećanja prilagoditi našim potrebama a da ne vređamo drugog. 

Tek objedinjevanjem napora istoričara u cilju prevazilaženja navedena tri problema, možemo započeti celoviti proces regionalne stabilnosti i pomirenja kroz istoriju kao nauku.

Mit i politika su neraskidivo povezani, jer se politika teško može zamisliti bez upotrebe mitova. Na značaju ovih veza insistirao je prof dr Aleksandar Bošković. On je tom prilikom istakao da postoji čitav niz podela političkih mitova: mit o izabranom poreklu, mit o hrabroj naciji, mit o postanku, eshatološki mit o svetloj budućnosti, mit o ujedinjenoj Evropi. Jezik dnevne politike toliko je povezan i u toj meri isprepletan sa mitskim, da ga je bez ovog “natprirodnog” odnosno “iracionalnog” elementa gotovo nemoguće razumeti.

Dvadeset godina posle rata i procesa u kojoj su nekadašnju jugoslovensku federaciju zamenilo nekoliko samostalnih država koje su se konstruisale kao nacije, i dalje traju debate o karakteru ovih promena a novonastale tvorevine ostaju neartikulisane. 

Uništena socijalistička federacija bila je enigma ne samo po eksperimentalnom političko – ekonomskom modelu nego i kao “višenacionalna nacija”. 

Nacije iznikle iz nje, prema prof dr Vjekoslavu Perici nedovršeni su produkti u procesu konstrukcije. Ovaj istraživački projekat smatra da je za analizu tog procesa potrebno komparativno analizirati i bivšu državu. Predmet te analize biće legitimisanje nacije kao političke i etničke zajednice istorijom koja se u posebno ekstremnim slučajevima etničkog nacionalizma svodi na konglomerat istorijsko-političkih mitova.

U fokusu na situaciju na prostorima bivše Jugoslavije posle 20 godina od prelomne 1989. godine, ovaj projekt će odgovoriti “ko je ko” na ovim prostorima danas ali naglašavajući prolaznost i promenljivost ovih kolektivnih identiteta. U tom kontekstu, zaključio je Vjekoslav Perica, treba posmatrati i razne mirotvorne aktivnosti kao često promašene utoliko što teže zamrzavaju i cementiraju nešto sto nije moguće ni zamrznuti, ni zacementirati. 

Time ponavljaju pogrešku titoizma – guranje konflikta pod tepih. Do normalizacije i stvaranja uslova za pomirenje može doći samo ako se pravilno shvati karakter i izvor konflikta barem što se tiče istorijsko-mitskog inženjeringa i iz njega eliminišu inkompatibilni i nepomirljivi mitovi.

Kolaboracija i otpor u Srbiji i Hrvatskoj (Jugoslaviji) u Drugom svetskom ratu

Tema otpora fašističkoj okupaciji Kraljevine Jugoslavije u aprilu 1941. i još uvek zaostale nedoumice oko kolaboracije pojedinih naroda, odnosno njihovih pokreta sa silama Osovine ponovo je izbila u prvi plan na početku 90-tih godina prošlog veka. 

To se jasno videlo i iz (zlo)upotrebe medija 1989-91. godine. Tad je svaka nacija u SFRJ vršila nacionalnu koheziju prvenstveno na štetu istorijskog znanja i tražen je put za stvaranje samostalnih država. Članovi ovog tima naglasili su značaj preispitivanja uloge pokreta otpora i saradnika okupatora pri čemu su insistirali na tome da se prvenstveno treba voditi za arhivskim izvorima i naučno utemeljenom mišljenju.

Naučni radovi sa skupa "Istorija Jugoslavije u XX veku" u PDF formatu:

Najnovije: