"Koliku transnacionalnu saradnju zahteva evropsko sećanje?"
Simpozijum „“Koliku transnacionalnu saradnju zahteva evropsko sećanje?“ koji su zajednički organizovali Mreža sećanja i solidarnosti Evrope (sa svojim sedištem u Varšavi), Savezna fondacija za procenu diktature Socijalističke jedinstvene partije (Berlin) i Evropski centar solidarnosti (Gdanjsk), održan je u Berlinu od 10. do 12. oktobra 2013. godine.
Simpozijumu je prosustvovalo više od 200 predstavnika iz 23 evropske zemlje i 120 ključnih institucija fokusiranih na istraživanje i širenje istorijskog znanja, kao i na razvijanje kulture sećanja. Članovi Centra za istoriju, demokratiju i pomirenje su prisustvovali simpozijumu, a predsednik CHDR Darko Gavrilović je prezentovao publikacije Centra.
Međunarodni simpozijum evropskih institucija koje se bave istorijom 20. veka
Predstavnici obrazovnih i naučnih centara, muzeja, nevladinih organizacija i javnih institucija raspravljali su o nacionalnim perspektivama i teškoćama u razvijanju zajedničke vizije istorije.
Učesnici simpozijuma imali su priliku da se upoznaju sa radom međunarodnih organizacija koje se bave strukturiranjem dijaloga oko politika povezanih sa sećanjem u raznim evropskim zemljama. Prezentovane su, između ostalih, Baltička inicijativa i mreža i Inicijativa REKOM (Koalicija za uspostavljanje regionalne komisije za traženje i otkrivanje istine o ratnim zločinima – REKOM).
U naglašavanju koliko još treba da se uradi u uspostavljanju dijaloga između istorijskih interpretacija koje preferiraju pojedinačne zemlje, šef ENRS Rafał Rogulski podsetio je na nedavni zloglasni primer istorijske manipulacije u filmskoj industriji koji je izazvao spor u vezi sa serijom „Naše majke, naši očevi“ nemačke televizije.
Jedna nepromišljena ili manipulisana medijska poruka može prouzrokovati veliku štetu u međusobnim evropskim odnosima. Mogu se probuditi negativne susedske emocije ili ponovo razbuktavati neprijateljstvo. Zbog toga se čini da je od najveće važnosti osigurati standarde vrhunskog žreba prilikom širenja znanja o zajedničkoj evropskoj istoriji.
Britanski istoričar Kit Lou je primetio da Istok i Zapad dele sklonost da opravdavaju postupke i nemar. „Iako svi želimo da nas pamte kao heroje ili žrtve, svi moramo da se suočimo sa istinom“, izjavio je Lou. Istoričar je dodatno istakao Poljake kao arhetipske žrtve i heroje. „Poljaci su bili jedina nacija koja je tokom Drugog svetskog rata formirala do tada nečuvenu podzemnu milionsku državu. Poljaci mogu biti ponosni na otpor koji su pružili nemačkom i sovjetskom okupatoru“, dodao je Lou.
U govoru na zatvaranju simpozijuma, nemačka politikološkinja Gesine Schvan je komentarisala kako zajedničko istorijsko pamćenje može uticati na evropsku budućnost.
Ona veruje da pamćenje zahteva aktivnost i da nije stvar pasivnosti. „Zajedničko istorijsko pamćenje može biti zasnovano samo na zajedničkim vrednostima prihvatljivim za sve evropske nacije, kao što su ljudska prava, jer su istorijsko iskustvo i procena prošlih događaja uveliko različiti u pojedinim zemljama“, naglasila je Gesine Schvan. „Bez obzira na gore navedeno, iskustvena raznolikost je daleko od pretnje – to je oblik normalnosti, koji služi za obogaćivanje kontinenta.“
Simpozijum je takođe bio otvoreni panel za međunarodne diskusije i platforma za predstavljanje nacionalnih narativa.
